06
petak
veljača
2015
Pa Bemti sve
Upravo sam otvorila frižider i skužila da nemam ništa jestivo u njemu. Osim marmelade koju mi je mater napravila prije nekih godinu i pol dana. U nedostatku agilnosti da prošetam do trgovine koju vidim s prozora, razumno se prisjećajući da imam samo mali milijun stepenica (bit će ti dobro za guzu, dečko mi je reka kad smo useljavali), izvadim dvopek koji isto nekih pola godine stoji tu.
palim televizor i ponovno gledam reprizu serija koje sam sinoć gledala. Ne smeta mi nikad gledat reprize. NCIS LA bi mogla stalno gledat. U biti jedino to i radim. Al evo ga, kreće Mariću i onaj njen idiot. Slipa je i ne pripoznaje glas ljubavi svog žvota. Jer znaš, kad nekog voliš, ne ideš za tim kakv mu je glas hhahaha. Ne samo to, oni su gori od TopShop reklama, on je u par epizoda posta i neurokirurg. MiSlim stvarno. Koji debilizam. Međutim, na tragu svojih djevojačkih dana, i sa babom koja je bila opsjednuta sapunjarama, sićam se radnje. Urezalo mi se nekako i ne mogu izbjeć. Još kad čuješ od tetke da glavni glumac sliči na tvog bratića, dođe ti da se propucaš. Al ok. Sveta Amerika i njeni komercijalni filmovi. Sve u stilu pravog Američkog sna di nam poručuju opet da se u Americi svi dižu ko feniks iz pepela. Možda su zato i najveći potrošači Viagre.
N usuđujem se pribacit dalje jer je vakat naših domaćih sapunjara. Mislim stvarno. Lipo je da su makli malo i zakoračili u svijet di mogu konkurirat turcima, al opet, daj neku normalnu radnju. Koju nije napisala Veljača. Od domaćih sam gledala samo Budvu.. A ni ona nije naša hahhahah. Savo Bačić, pravi balkanski poduzetnik.
Listajuć po blogu, naletila sam i na ekstra tekst o 50 nijansi. Nasmijao me samo tako. E Ribafish, svaka čast, al ja sam ih sve pročitala u jednu noć. Koliko god debilno bilo i kakva god radnja predvidljiva bila, ne bi Graya šutnila iz kreveta. Al svaka čast na tekstu, proslijeđen je mojoj ekipici da imamo šta na kavi sljedećoj komentirat ;) (http://ribafish.blog.hr/)
Koliko moja linost nema granica..Ovo je žalosno. A ni marmelada nije bolja. Moram se pokrenit. Makar do telefona da dostavu nazovem. Lazanje il nešto tako. Počinjem se osjećat ko oni kitovi kad se nasuču na obalu i zivaju u prazno. Nije ni čudo šta me svi pitaju do kad spavam. Zamjenih dan za noć. Krivim Superbowl jer mi je sve poremetio. Al bio je dobar. Isplatilo se sovat na sve linkove i zatim na nbc jer je prijenos zaključa za sve van SADa, al eto, moji su jedva dobili pa sam išla leć zadovoljna. Taman da poželim nekima dobro jutro i laku noć.
Taman je reklama bila za nešto CRNO BIJELI SVIJET. Živo me zanima. Pari da bi trebalo bit dobro. Kažu uskoro, dakle negdi oko uskrsa će krenit na teveu, po dobrom starom hrvatskom običaju.
Oznake: Tv program, 50 nijansi, Ribafish, Suerbowl
komentiraj (0) * ispiši * #
Pozdrav ovom kišnom danu
Moram priznati da se već dugo bavim mišlju da počmem pisati ovako nešto. Ne nužno da bi itko čitao, već čisto onako, da se ispušem. Gledajući stanje svega oko sebe, pa jednostavno je bolje i ovo nego da postanem preiskrena i prebrutalna prema ljudima koji su oko mene. NIje da ne zaslužuju istinu, već ih pokušavam zaštititi od svog pretjeranog realizma.
Da krenem. Evo prvo nešto o meni. Nerealizirano ispunjenje djetinjastih snova o pravu, il kako bi rekli kod nas, tuka išla, nije prišla. NIje da se nisam trudila, već sam jednostavno izgubila volju. Ponekad knjige i to učine od čovika. Ova zadnja riječ vas je trebala odvuć na to da sam Dalmatinka, al ja sebe ne vidim tako. Mislim si ono, ako oni iz Zagreba mogu provlačiti svoje kužiš ne i fakat, mogu i ja svoje. Al pošto čim čujem kako Dalmatinci ispadaju tovari i Shrekovi, ne želim se odati.
Današnji osvrt pišem na nedavno započeti show The Voice. Nisam gledala, nit mislim da ću, al ok, komentar moram bacit jer mi je gušt poslušat pisme na youtubu. I čitati komentare. Jer se zbilja ne mogu načuditi koliko samo zlih i zavidnih ljudi kod nas ima. Pa bemti sve ako oni ljudi nisu samo neki isfrustrirani ogorčenjaci. Ako si toliko komeptentan da pišeš komentare, koji se klinac sam nisi prijavio i okušao u tome, pa da i mi drugi isfrustrirani tebe malo komentiramo. E ova se neredno obukla, ova je umišljena, ova nema glas. Došlo mi je da im samo zalipim pismu Ede Majke - Mater Vam jebem. Ja osobno ne znam pivat. Osim kad malo više popijem pa me kao glazba ponese. (Punoljetna sam pa mogu o pijanstvima pisat.) Al se ne želim čut kako pivam. MIslim da ne žele ni ti koji su sa mnom u tim trenutcima al s kim si takav si, jel da? Da nastavim, al kad ovako vidim svakakve komentare, jednostavno nekakv inat u meni proradi da je to nevjerovatno. NI Britney nije znala pivat, već je sve na playback išlo, pa vidi di je sad. A o našoj estradi neći ni pričati jer uopće ne slušam ništa od naših diva. A ne slušam ni većinu naših radio postaja, čak ni CMC (nemam signala srićom), jer di upalio da upalio, eno ti ga kaktus, pa karanfili.. Karanfile još i mogu podnit jer su nekako direktna reklama, al ovo prvo grozno nakardno čudo od teksta... Užas. Evo, krenilo i mene vriđat plodove tuđeg rada. Napisala bi muke, al da one znaju šta je muka, ne bi onakve pisme pivale.
Skrenula sam s teme. A i ne mogu se uopće sjetiti jer su mi misli sada na sasvim drugom mjestu. Reklama za 50 nijansi je naletila, pa sam u sedmom nebu. Jedva čekam film. Pripremljena sam na razočaranje, i većina mojih prijateljica. Al dat ćemo i pare za to razočaranje, samo da se uvjerimo da je knjiga uvijek, ali baš uvijek bolja od filma. Osim u slučaju Gospodara prstenova. E ono je bila živa dosada za čitat sa onim beskrajnim opisima. Zato sam i prešla na ljubiće hahahha
Idem sad. Neće mi se kava sama popiti. Uživajte u vašem danu.
Oznake: The Voice, 50 nijansi, kiša, bijes
komentiraj (0) * ispiši * #
